Blog na novoj adresi!

Dragi prijatelji, Blog će se od sada nalaziti na novoj adresi: https://aleksandrafilipovic.com/ A ovaj blog će uskoro biti ugašen. Srdačan pozdrav, Aleksandra

Advertisements

Rajner Marija Rilke – Panter

Njegove oči muti i sputava rešetki tamnih stalni mimolet. Hiljadu rešetaka poigrava i okončava sobom njegov svet. Povitljiv korak njegov, pun čvrstine, liči, dok uskog kruga meri luk, na igru snage okolo sredine u kojoj vlada silne volje muk. Tek ponekad se zastor s oka skloni nečujno — Tada uđe neki lik, kroz napregnuti mir... Continue Reading →

Čovek koji je voleo drveće

Onda kada je zova počela da cveta, umro je Džodi. Izašao je iz trošne kuće obrasle puzavicom i više se u nju nikada nije vratio. Otišao je usamljenik. Kržljava žalosna vrba. Siromah koji je voleo drveće. I svoj zarđali bicikl. Zborane ruke micao je hitro. Pomalo uplašeno i sramežljivo. Ličile su na suvonjave grane drveta.... Continue Reading →

Pogača

Od predaka nisam nasledila samo ljubav prema pisanoj reči. Vala umem da umesim i dobru pogaču. Onu mirisnu, starinsku. Onu koja se ne seče, već se lomi rukama. Pogaču što miriše na septembar, mlado vino i slatko od ruža. Onu što seća na poderanu loptu i poderano koleno. Na lastavice u kosi. Na prve trešnje... Continue Reading →

Šopenhauer i pisanje

O pisanju i stilu Do mojih ruku je davnih dana stigla jedna neverovatna knjiga. Knjiga kojoj se vrlo rado i često vraćam. Reč je o delu „O pisanju i stilu“, Artura Šopenhauera. Tom je nevelikog obima, ali se sa svake stranice preliva obimna mudrost. Verujem da bi svi koji žele da se bave pisanjem trebalo... Continue Reading →

Noć pada na bašče, magaze i vinograde

U mojim venama kola južnjačka krv. I možda zbog nje tako silno osećam svaku Borinu reč. Osećam damare njegovog Vranja, duhove mojih predaka. Noć pada na bašče, magaze i vinograde. Miriše slatko od trešanja na minderluku. Larmaju kirajdžike, poje Cigani. Galami čaršija. Ćuti grob. Šušti šamija. U amamu leska se voda. Kučka Mica tiho zavija.... Continue Reading →

PČELE

Kada sam bila mala, bila sam opsednuta "Opstankom". Jasno se sećam trenutka kada sam negde na početku prvog razreda osnovne škole, na pitanje učitelja "šta biste želeli da budete kad odrastete?", kao iz topa odgovorila – istraživač na Madagaskaru. Nisam postala istraživač, a još manje sam otišla na Madagaskar. Ali tada to nisam znala. Sa... Continue Reading →

OZIJEVA TAJNA – Savršen dan

Ponekad sanjarim o savršenom danu. Ne, ne razmišljam o leptirićima, balonima od sapunice i maslačcima, kao što ona katkad ima običaj da kaže. Dobro, volim i leptiriće, maslačke i mehuriće od sapunice, ali to Pupiju ne bih priznao ni za živu glavu. Budući da sam još uvek pod utiskom početne dve epizode "Tvin Piksa" od... Continue Reading →

Kako da napišeš dobru priču?

Sigurno ste se bar jednom zapitali šta to priču čini istinski dobrom? Zašto vas neka priča potpuno obuzme, a druga pak zamori do krajnjih granica izdržljivosti? Pokaži, ne kaži! Jedno od prvih pravila dobrog pisanja glasi – pokaži, a ne kaži. Nemoj nam jednostavno saopštiti da je tvoj junak ljut. Pokaži nam njegovu krv što... Continue Reading →

Блог на WordPress.com.

Горе ↑